ĐOAN PENJAROJA – TRENER KOJI JE PARTIZANU VRATIO LICE, A SEBI EVROLIGAŠKU ŠANSU

Došao je u trenutku kada su očekivanja bila ogromna, a povjerenje poljuljano. Bez velikih obećanja, počeo je da gradi ekipu koja ponovo zna šta želi na terenu. Danas njegov rad zaslužuje priznanje.

Postoje trenuci u karijeri kada trener ne bira samo klub, već i rizik koji je spreman da preuzme. Za Đoana Penjaroju dolazak u Partizan bio je upravo takav trenutak.

Preuzeti crno-bijele nakon Željka Obradovića nije bio običan trenerski posao. Bio je to dolazak u sredinu u kojoj se svaki poraz teško prihvata, svaka odluka preispituje, a poređenja sa prethodnikom gotovo su neizbježna.

Partizan je tražio izlaz iz rezultatske i igračke krize. Penjaroja je, sa druge strane, tražio priliku da pokaže da njegova evroligaška priča nije završena.

Ispostavilo se da su u tom trenutku bili potrebni jedan drugome.

OD KRIZE DO POVRATKA SAMOPOUZDANJA

Penjaroja nije stigao u sređenu ekipu. Dočekali su ga poljuljano samopouzdanje, loši rezultati i atmosfera u kojoj se od svake naredne utakmice očekivao odgovor na pitanje može li Partizan ponovo da bude konkurentan.

Njegov prvi zadatak bio je da vrati red, odgovornost i vjeru u pobjedu.

Niz od sedam uzastopnih trijumfa prošle sezone nije izbrisao sve probleme, ali je pokazao da Partizan ponovo može da funkcioniše kao tim.

Bio je to prvi ozbiljan signal promjene.

PET DERBIJA KAO POTVRDA RADA

U Partizanu postoje pobjede koje vrijede više od dva boda. One protiv Crvene zvezde svakako pripadaju toj kategoriji.

Zato pet uzastopnih trijumfa u vječitim derbijima pod Penjarojom ne treba posmatrati samo kao lijep statistički podatak.

Derbi zahtijeva pripremu, prilagođavanje i sposobnost donošenja pravih odluka pod pritiskom. Kada jedna ekipa iznova pronalazi način da pobijedi najvećeg rivala, teško je sve pripisati sreći.

Nije svaki derbi bio savršen, ali je Partizan u odlučujućim trenucima pronalazio rješenja.

Pet pobjeda u nizu protiv najvećeg rivala nisu slučajnost koju treba olako preći.

PARTIZAN PONOVO IMA GLAVU I REP

Možda najveća Penjarojina zasluga nije samo u rezultatima, već u tome što se na terenu jasno vidi šta Partizan želi da igra.

Ekipa ima prepoznatljiviji stil, jasnije podijeljene uloge i igrače koji znaju šta se od njih očekuje.

Karlik Džons je lider koji preuzima odgovornost. Kevarijus Hejs donosi prisustvo u reketu, Lamar Stivens energiju na obje strane terena, dok Alesandro Pajola pokazuje koliko su važni disciplina, odbrana i pravovremene odluke.

Kvalitet igrača jeste presudan, ali sam po sebi ne garantuje organizovanu igru. Za to je potreban trener koji zna da poveže pojedince u cjelinu.

Partizan sve manje djeluje kao tim koji čeka individualni potez, a sve više kao ekipa koja zna kako želi da dođe do pobjede.

NIJE SVE IDEALNO, ALI NAPREDAK JE VIDLJIV

Bilo je poraza, napadačkih padova i utakmica u kojima Partizan nije uspijevao da sprovede svoj plan. Povrede i promjene u sastavu dodatno su otežavale posao.

Ali ocjenjivati trenera samo kroz pojedinačne loše večeri značilo bi zanemariti širu sliku.

Dobar početak nove evroligaške sezone, pobjede u derbijima i jasnija struktura igre daju dovoljno razloga da se govori o napretku.

Penjaroja nije čudotvorac, niti je riješio sve probleme.

Ali jeste trener čiji se rad vidi.

POVJERENJE SE ZASLUŽUJE

Partizan je klub velikih emocija, u kojem je strpljenje često najteže pronaći. Ipak, Penjaroja je pokazao da može da se nosi sa pritiskom i ekipi vrati takmičarski identitet.

Možda je i sam došao sa potrebom da nešto dokaže. Da podsjeti evropsku košarku da i dalje pripada evroligaškom nivou.

A Partizanu je bio potreban upravo neko ko neće pobjeći od odgovornosti.

To ne znači da kritike treba da prestanu. One su sastavni dio velikog kluba. Ali kritika i podrška ne moraju da budu suprotnosti.

Penjaroja je zaslužio da se njegov rad vrednuje kroz kontinuitet, a ne samo kroz rezultat naredne utakmice.

Jer Partizan koji ima plan, lidera, podijeljene uloge i prepoznatljivu igru mnogo je bliži ozbiljnoj evropskoj ekipi od Partizana koji se oslanja isključivo na emociju i trenutnu inspiraciju.

Đoan Penjaroja možda nije bio trener kojeg su svi željeli, ali je svojim radom sve više postajao trener kakav je Partizanu bio potreban.

Autorski tekst | Peta lična